'OVAJ SVET NE PRIPADA ONIMA KOJI DIRINČE,

        VEĆ HRABRIMA, SPRETNIMA..

                    JA ĆU TE U TO UVERITI'

 

Bob:          Ja polazim na veliki, ambiciozan put, ako bih usupt sve plaćao, moje šanse bi bile ravne nuli.

Bob:          Vi znate kako malo važnosti pridajem formalnoj disciplini, ali stvarno mi je dosta tih vaših zajedljivih pitanja.

Bob:          Jao. Znači to je. Primitivni strah od uniformisanog lica. Prosto mi vas je žao kad vas ovako pogledam.

Bob:          To su sve radni ljudi, uglađeni, fini, naivni kao i svi drugi.

Pandur:      Zanimanje?
Bob:          Student u ostavci.

                                                

Bob:          Pogledajte ovo bezazleno lice. Ima takvih osoba, verujte mi, ima. 
                 Stavite ga u gomilu medju hiljadu ljudi, bacite odozgo jednu ciglu pašće pravo na njegovu glavu.

Bob:          Vidite.. on voli ljude. On je kao pravo dete.. i prirodno je, čudi se, kad ljudi ne vole njega.

Bob:          Ti si budala na kvadrat.

Bob:          Hoću da kažem šta sam ja uneo u ovaj brak. Poziciju u društvu, psihičku stabilnost, materijalni oslonac.

 

 

Prijatelj:    Šta ćes da popiješ?
Bob:          Daj viski, sok od ananasa, kafu i konjak.
Prijatelj:    Sve od jednom?
Bob:          Da, pošto se i žurim, nemam mnogio vremena.
Prijatelj:    Pa hajde, izvoli, služi se sam, uzmi.
Bob:          Pogledo sam tvoj predmet na sudu..
Prijatelj:    I kako stoji?
Bob:          Loše.
Prijatelj:    Loše, pa da, znao sam ja da je loše.
Bob:          Precizno da kažem čak, veoma loše.
Prijatelj:    Uh majku mu šta me snađe, znaš da nemogu ni da spavam ni da jedem zbog toga,
                  i ko mi dade volan u šake da kažu da sam ubica.
Bob:          I to na pešačkom prelazu.
Prijatelj:    Š
ta sad, šta, kakve ima to veze
                 on je mogo da skoči s mosta, mogao sa beogradjanke,
                 on baš potrefi pešački prelaz i to kad sam ja naišo.
                 Šta sad misliš, ovaj, šta ja tu sad da radim?
Bob:          Da odrešiš kesu.
Prijatelj:    Kesu. U redu. Već sam je odrešio,
                 milion sam već dao advokatu.
Bob:          A to zaboravi, to kao da si bacio kroz prozor.
Prijatelj:    Milion da zaboravim. o majku mu..
Bob:         
Advokati ništa ne odlučuju čoveče.
                 Oni se trude, oni ljudi rade ali ništa ne odlučuju.
Prijatelj:    Dobro čekaj, ako sam ja tebe dobro razumeo
                 to znači treba podmazati sudiju.
Bob:         
Prvo molim te izbegavaj te mehaničarske termine..
                 "podmazati"
Sudija radi čovek po zakonu njega kontroliše viši sud to je koješta.
                 Dal će sudija da te cepne dve, tri ili četiri kvrge to 
                 isključivo zavisi od toga šta mu servira sudki veštak.
Prijatelj:    Znači i sudskom veštaku milion.
Bob:          Dva.
Prijaltelj     O majku mu božiju ko mi utrapi vozačku dozvolu. Da ga ja nisam zgazio, taj bi bre skocio smosta
                  on bi prerezo vene njega ni Fanđo ne bi mogao da promači, čelom na šoferjašajbnu ide..

 

                                

Bob:          Srećna okolnost je ta što ja sa tim sudskim veštakom idem na precanje.
Prijatelj:    A pecate?
Bob:          Nedeljom kod Krčedina, četvrtkom ide na rekreaciju trči trim stazom.
Prijatelj:    A sad prima mito.
Bob:          Opet on. Da li on prima mito ili ne prima to ja neznam,
                 ja mogu da probam zbog tebe, da mu serviram to uz partiju bridža. Igramo bridž.
Prijatelj:    A o bridž, a dobro, dobro u redu.
Bob:          Sudski veštak može mnogo čoveče.
                
Skrati malo psihičku sekundu, poveća koeficijent reagovanja.
                 Oduzme malo od trenja guma, malo šmrkne od ubrzanja..
                 i umesto četiri dobiješ dve kvrge.
Prijatelj:    Samo dve.
Bob:          Recimo dve.
Prijatelj:    Dobro, kaži ti meni ovo..
                 jel može taj veštak tebe da prijavi pa da mi nanese još veće zlo.
Bob:          Iskljušeno .
Prijatelj:    Nemože?
Bob:          Nabavio sam mu ladu specijal preko reda.
                 Zato ja poturam glavu tamo gde nebi niko ni nogu.
                 Zbog tebe, zato što si mi prijatelj,
uz neznatnu proviziju.
                 Nego ajde, ajde, idi ti donesi te dve cigle da se ja bacim na posao.
Prijatelj:    Jao majku mu..

...

Prijatelj:    Bobe! Čekaj bre. Kako ću ja da znam šta mi je uradio za te pare?
Bob:          Znaćeš kad te cepnu.
Prijatelj:    Koliko?
Bob:                          
Kol'ko god da te cepnu,  
      znaj da su mogli da te cepnu i više!

 


Bob:          Sve ono što ti nemaš čovek ima duplo. Ima dva fakulteta, ima dve titule, ima dve plate. 
                 Dok si ti sklepao ovaj jedan stan on je dva ostavio bivšim ženama, sad će i trecu da otera...                                      
                 Vreme te pregazilo dragi moj.
Ono što je on već davno zaboravio ti to nikad nećeš da naučiš.
                 Ti si zaribo, i ja sam zaribo. Ljudi normalni idu dalje, napreduju. Mladi, obrazovani, drčni, programirani...
Šurda:       Kuda idu?
Bob:          Nije važno kuda idu, napreduju.. a ti bušiš hartije, slažeš klasere.
Postaješ velika greška njenog žvota.
Šurda:       Ma koji bre klasere spominješ.. to su tvoji klaseri.
Bob:          Nije važno čiji su klaseri. Dal' su moji ili tvoji.. svi su klaseri isti.

 

                                  


Bob:          Kol'ko sam dužan majstore?
Šurda:       42 dinara.
Bob:          Dobro. Nek' bude 50.
Šurda:       Nek' bude kad vi kažete.
Bob:          Zapišite da je to 50.
Šurda:       Gde da zapišem?
Bob:         
Pa tamo gde zapisujete svoja potraživanja.
Šurda:       Ne zapisujem ja nigde.
Bob:          Zapamtite onda.
Šurda:       Ma šta more da zapamtim?
Bob:         
To da vam dođem 50.
Šurda:       Ma nema ni da dođeš ni da odeš dok neplatiš.
Bob:          Ali ja nemam.
Šurda:       Nemaš 5 'iljada.
Bob:          Trenutno.
Šurda:       A u tim džepovima nemaš ni dinara?
Bob:         
Nije sramota nemati.
Šurda:       Ma bogati. Šta mi napriča.
Bob:         
Veća je sramota ići nepodšišan i neuredan.

 

PLEASE LEAVE YOUR COMMENT. THANK YOU.

 
Make a Free Website with Yola.